Ne­ma, valj­da, atrak­tiv­ni­je tu­ri­stič­ko-pri­vred­ne ma­ni­fe­sta­ci­je u užič­kom kra­ju od Saj­ma su­ho­me­sna­tih pro­iz­vo­da u zla­ti­bor­skom se­lu Mač­kat. Na toj smo­tri naj­bo­ljih, i naj­ve­ćih pro­iz­vo­đa­ča pre­ra­đe­vi­na od me­sa ima pr­šu­te, sla­ni­ne, ste­lje i ko­ba­si­ce u iz­o­bi­lju, i za ku­po­vi­nu i za de­gu­sta­ci­ju. Uz to, iako je sa­jam ovo­ga pu­ta otvo­ren uz ja­nu­ar­sku ki­šu i sni­jeg, is­pred ve­li­ke ba­lon ha­le na ra­žnju su se okre­ta­li pra­si­ći i jag­njad. U obli­žnjem pa­ro­hij­skom do­mu, isto­vre­me­no, po­sta­vlje­ne su iz­lo­žbe dvo­ji­ce sa­mo­u­kih zla­ti­bor­skih va­ja­ra – Vla­di­mi­ra Mi­tro­vi­ća iz Tr­na­ve ko­ji va­ja pti­ce, ma­hom or­lo­ve, u ka­me­nu „onik­su“, i Mi­la­di­na Le­ki­ća iz Šlji­vo­vi­ce, ko­ji, opet, svo­ja umjet­nič­ka dje­la stva­ra u dr­ve­tu. Njih dvo­ji­ca su, i zva­nič­no, kao što je i pr­šu­ta, brend Zla­ti­bo­ra.
Sa­jam su­ho­me­sna­tih pro­iz­vo­da u Mač­ka­tu odr­ža­va se od 15. do 17. ja­nu­a­ra. Svo­je pro­iz­vo­de je iz­lo­ži­lo 17 se­o­skih do­ma­ći­na. Mi­loš Ra­do­va­no­vić iz Šlji­vo­vi­ce, pred­sjed­nik Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča pr­šu­te, sla­ni­ne, ste­lje, ko­ba­si­ce i čva­ra­ka, ka­že da se ovim po­slom ba­vi oko 50 pro­iz­vo­đa­ča iz Mač­ka­ta, Kri­ve Re­ke, Šlji­vo­vi­ce i Ka­če­ra, a da je njih 40 re­gi­stro­va­no i učla­nje­no u ovo udru­že­nje. Na pi­ta­nje va­šeg re­por­te­ra, ko­ji je ju­če pri­su­stvo­vao otva­ra­nju saj­ma, ko­li­ko tih 50 do­ma­ći­na pro­iz­ve­de ove na tr­ži­štu ve­o­ma tra­že­ne ro­be, Mi­loš Ra­do­va­no­vić je od­go­vo­rio po­ma­lo še­ret­ski. Zla­ti­bor­ski:
– Ka­ko ko. Ne­ko vi­še ne­ko ma­nje.
Te po­dat­ke po­ri­zvo­đa­či kri­ju kao zmi­ja no­ge. Ali, sa­mo na 17 im­pro­vi­zo­va­nih štan­do­va na saj­mu iz­lo­že­no je naj­ma­nje 10 to­na ro­be. Zo­ran Šo­pa­lo­vić ka­že da će se do­bar dio to­ga pro­da­ti za tri da­na. I pri­je otva­ra­nja oni naj­ma­nje str­plji­vi ku­pi­li su ono što su pla­ni­ra­li. Je­dan krup­ni Be­o­gra­đa­nin, sa tri ve­li­ke ke­se u ru­ka­ma, ka­že da odav­no če­ka ovu pri­li­ku: sla­đe je ov­dje ku­pi­ti ne­go u tr­go­vi­ni. Ne­ka­ko se sla­đe po­je­de. Sla­ni­na je, ina­če, 800 di­na­ra, go­ve­đa i svinj­ska pr­šu­ta 1.600, ko­ba­si­ca 800, su­va re­bra su 700, a du­van čvar­ci 1.000 di­na­ra po ki­lo­gra­mu. Isti­na, du­van čvar­ci ni­su brend Zla­ti­bo­ra jer ih je, kao svoj „brend“, za­šti­ti­la op­šti­na Va­lje­vo. Htje­li su Va­ljev­ci ta­da da „za­šti­te“ i naj­po­zna­ti­jeg srp­skog vam­pi­ra Sa­vu Sa­va­no­vi­ća, ali im to ni­je do­zvo­li­la op­šti­na Ba­ji­na Ba­šta ko­ja pri­pa­da Zla­ti­bor­skom okru­gu. Sa­va Sa­va­no­vić, po­ru­či­li su Ba­ji­no­ba­šta­ni, „ži­vi“ na na­šoj te­ri­to­ri­ji, u vo­de­ni­ci na Pa­ši­noj rav­ni.
– Sa­jam u Mač­ka­tu je otvo­rio Mi­lan Sta­ma­to­vić, pred­sjed­nik op­šti­ne Ča­je­ti­na. „Ova op­šti­na – ka­že Sta­ma­to­vić – si­no­nim je kva­li­tet­ne hra­ne ko­ja se pro­iz­vo­di na tra­di­ci­o­na­lan na­čin. Ula­že­mo ogrom­ne na­po­re da za­šti­ti­mo ono što je da­nas Sr­bi­ji naj­po­treb­ni­je, tra­di­ci­ju i kul­tu­ru. Ako sa­ču­va­mo se­la sa­ču­va­će­mo i Sr­bi­ju. Ov­dje lju­di da­ju zna­ča­jan do­pri­nos da ovi pro­iz­vo­di iza­đu na svjet­sko tr­ži­šte. Mo­ram na­po­me­nu­ti da je to već uči­ni­la Kom­pa­ni­ja „Zla­ti­bo­rac“ ko­ja je odav­no pri­sut­na na ve­li­kom ru­skom tr­ži­štu – re­kao je Mi­lan Sta­ma­to­vić.
Sta­ri­na Mi­lo­mir Sto­ja­no­vić, vla­snik „Zla­ti­bor­ca“, uvi­jek u se­o­skoj na­rod­noj no­šnji, ka­že da ga upor­no zo­vu kup­ci iz Ru­si­je da ih po­sje­ti, pa će naj­vje­ro­vat­ni­je to uči­ni­ti to­kom 2016. go­di­ne. „Imam li­je­pih go­di­na, u 81. sam, ali se do­bro osje­ćam. Ra­dom odr­ža­vam vi­tal­nost, i sti­žem na sve stra­ne. Ne­ka­da mi te­ško pad­ne da pu­tu­jem, ali mo­ram. Pr­vi put ka­da bu­de­mo iz­la­ga­li u Mo­skvi, u Ru­si­ji, mo­ram i ta­mo – ka­že Mi­lo­mir Sto­ja­no­vić.
Zla­ti­bo­rac je ve­li­ka fir­ma, sa ne­ko­li­ko sto­ti­na za­po­sle­nih. Osta­le su po­ro­dič­ne fir­me. Mi­loš Ra­do­va­no­vić ka­že da ri­jet­ko ko ima ne­ko­ga za­po­sle­nog iz­u­zev čla­no­va svo­je po­ro­di­ce. Pre­ma ured­no sre­đe­nim po­da­ci­ma op­šti­ne Ča­je­ti­na, od­no­sno Pri­vred­nog dru­štva za raz­voj po­ljo­pri­vre­de „Eko agrar“, ova op­šti­na ima 25 re­gi­stro­va­nih pro­iz­vo­đa­ča mli­je­ka i mli­ječ­nih pro­iz­vo­da, 36 pro­iz­vo­đa­ča me­da i ve­li­ki broj pro­iz­vo­đa­ča ra­ki­je. Ova fir­ma je na saj­mu u Mač­ka­tu po­sje­ti­o­ci­ma di­je­li­la bro­šu­ru sa te­le­fo­ni­ma svih pro­iz­vo­đa­ča sa pod­ruč­ja op­šti­ne Ča­je­ti­na. Zna­čaj­no je i to da sko­ro sva­ko zla­ti­bor­sko se­lo odr­ža­va ne­ku tu­ri­stič­ko-pri­vred­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju. Pr­šu­ti­ja­da u Mač­ka­tu i Ra­ki­ja­da u Šlji­vo­vi­ci su si­gur­no naj­zna­čaj­ni­je.
– Op­šti­na je ulo­ži­la zna­čaj­na sred­stva za iz­grad­nju ba­lon sa­le u ko­joj se odr­ža­va po­pu­lar­na Pr­šu­ti­ja­da i ko­ja će, na­kon to­ga, ima­ti i dru­ge na­mje­ne. Ka­da bu­du ri­je­še­ni imo­vin­sko-prav­ni od­no­si na pro­sto­ru kod mač­kat­ske cr­kve iz­gra­di­će se zi­da­ni obje­kat ko­ji će za­do­vo­lji­ti sve po­tre­be. Ti­me će Mač­kat do­bi­ti no­vi iz­gled, a pro­iz­vo­đa­či su­ho­me­sna­tih pro­iz­vo­da će shva­ti­ti da mo­ra­ju ozbilj­ni­je ra­di­ti na udru­ži­va­nju, ka­ko bi nji­ho­vi pro­iz­vo­di ko­nač­no po­sta­li brend ovog kra­ja i ka­ko bi se po­ja­vi­li na ino­stra­nom, pri­je sve­ga ogrom­nom ru­skom tr­ži­štu re­kao je Mi­lan Sta­ma­to­vić, pod­vla­če­ći kao neo­p­hod­no da se po­ve­ća broj iz­la­ga­ča, ali ne sa­mo su­ho­me­sna­tih pro­iz­vo­da već i osta­le zdra­ve hra­ne po ko­joj Zla­ti­bor dr­ži pri­mat u Sr­bi­ji.
Bi­lo je pred­vi­đe­no da već na ovom saj­mu uče­stvu­ju, kao go­sti, i pro­iz­vo­đa­či iz Ita­li­je, Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, ali je to od­lo­že­no za sle­de­ći ja­nu­ar. Po­treb­no je, ka­žu u Mač­ka­tu, vi­dje­ti šta i ka­ko dru­gi ra­de i pro­iz­vo­de. Jed­nom ri­ječ­ju, ova tu­ri­stič­ko-pri­vred­na ma­ni­fe­sta­ci­ja i ovo zla­ti­bor­sko se­lo – ima­ju bu­duć­nost. Ra­do­sno to za­klju­ču­je i Ivan Iva­no­vić, di­rek­tor Osnov­ne ško­le „Mi­li­vo­je Bo­ro­vić“ u Mač­ka­tu. Broj đa­ka u Mač­ka­tu se iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va, što je pra­va ri­jet­kost u Sr­bi­ji. Tre­nut­no ško­la u ovom se­lu ima 140 đa­ka, u is­tu­re­nom odje­lje­nju u Šlji­vo­vi­ci je 80 đa­ka, u Gor­njoj Šlji­vo­vi­ci 15 i tu se ta­ko­đe po­ve­ća­va broj đa­ka, i u Kri­voj re­ci 30 đa­ka. Sva tri ova se­la, i Mač­kat i Šlji­vo­vi­ca i Kri­va re­ka, ima­ju pred­škol­ske usta­no­ve.
To je sva­ka­ko naj­va­žni­ji po­ka­za­telj, i zna­či op­sta­nak srp­skih se­la i du­gi ži­vot Sr­bi­je. Ka­da se vi­di Sa­jam su­ho­me­sna­tih pro­iz­vo­da u Mač­ka­tu va­lja vje­ro­va­ti u to.
S. Ti­ja­nić